Садржај

 

О студијском програму

Уколико желиш да:

српски језик и књижевност изучаваш у граду мерака;

радиш као професор ученицима из Србије и/или дијаспоре;

будеш наставник странцима који уче српски;

исправљаш грешке оних који o srpskom ne воде racuna;

свакодневно читаш и издајеш књиге у библиотеци;

тумачиш књижевна дела и будеш књижевни критичар;

истражујеш природу српскога језика и лепоту књижевности;

каријеру градиш као водитељ или уредник ТВ програма;

анализираш језичке и књижевне појаве у духу традиције и/или модерног доба;

Надограђујеш знања из српског језика и књижевности знањима из других области хуманистике;

истражујеш културу говорења и слушања и друге подучаваш томе;

шириш писменост и лепу књижевну реч,

студије Србистике на Филозофском факултету у Нишу право су место за тебе!

Шта ћеш научити?

На студијском програму Србистика дајемо ти прилику да бираш између великог броја предмета, захваљујући којима се можеш додатно усавршавати у области српског језика и/или књижевности. Ако су твоја интересовања усмерена ка језику, ето одличне прилике да:

  • упознаш лингвистику (на пример, општу и форензичку);
  • спознаш историјски развитак српског језика;
  • проучиш дијалекте;
  • едукујеш друге о важним и актуелним правописним питањима;
  • савладаш акценте;
  • истражиш значења и постанак речи, те начине стварања реченица.

Уколико пак више волиш књижевност, имаћеш могућност да читаш и да у усменој и писаној форми тумачиш најлепша дела српске и светске књижевности – почев од антике, преко средњег века, барока, ренесансе, реализма, па све до данас.

Зашто да студираш Србистику у Нишу?

Рад у мањим групама још једна је прилика да све своје недоумице и размишљања о језику и књижевности преточиш у питања, те да их поставиш својим професорима. Они постижу изванредне резултате на пољу науке, добитници су многих светских признања и награда, аутори су школских и универзитетских уџбеника и помажу ти да дођеш до правих одговора на питања која те муче.

Студенти који су завршили студије Србистике на нашем факултету данас су:

  • успешни професори у школама;
  • врхунски предавачи на факултетима;
  • изврсни научници на институтима;
  • оснивачи приватних школа;
  • књижевни критичари;
  • библиотекари;
  • лектори и коректори у издавачким кућама;
  • лектори за српски језик у иностранству;
  • форензичари;
  • уредници;
  • водитељи;
  • директори...

Организујемо бесплатну припрему за пријемни

На пријемном испиту полагаћеш тест из области српског језика и тест из области књижевости, који носе по тридесет поена. Како би се што боље за њих припремио/припремила, сваке године организујемо бесплатну припремну наставу, на којој ћеш имати прилику да разјасниш све недоумице директно са својим будућим професорима.

Када завршиш основне академске студије, имаћеш, између осталог, прилику да на истом факултету упишеш и завршиш мастер и докторске академске студије Србистике.

Из ког год окружења или из које год средине да долазиш, ако те интересују српски језик и књижевност и ако желиш да стекнеш комуникативне способности за XXI век, дођи, наша врата су за тебе отворена 24/7.

Ако ти је циљ да откријеш природу српског језика и лепоту књижевности, дођи да га остваримо заједно!

 

Пријемни испит

Литература за припрему пријемног испита

Литература за припрему и полагање пријемног испита наведена је по областима у одељку "Садржај програма тестирања".

Садржај програма тестирања

Пријемни испит се полаже према Програму српског језика и књижевности ("Службени гласник СР Србије" - "Просветни гласник", број 5/90, "Службени гласник Републике Србије" - "Просветни гласник" број 3/91 и "Службени гласник РС" - "Просветни гласник" 3/92):

Област: српски језик

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ
Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација. Еволуција језика (развој језика, настанак и развој писма). Језик, култура и друштво. Типови језика (језици у свету, језичка сродност, језички типови и језичке универзалије). Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације књижевног језика и правописа. Екавски и ијекавски изговор. Наречја српског језика. Дијалекатска основица српског књижевног језика.

ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ
Језик као систем знакова. Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Гласовни систем стандардног српског језика. Фонолошки систем стандардног српског језика. Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и грађењу речи. Прозодија. Акценатски систем стандардног српског језика. Морфологија и творба речи. Речи и морфеме. Врсте морфема и подела речи на морфеме. Променљиве и непроменљиве речи (именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи, прилози, предлози, везници, речце и узвици). Основни начини творбе у српском језику. Изведенице, сложенице и речи добијене конверзијом. Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије). Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија, хомонимија. Полисемија: метафорички и метонимијски преноси значења. Стилска вредност лексема. Основни појмови о терминологији и терминима. Основни појмови о фразеологији и фразеолошким јединицама. Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе. Синтакса. Реченице у ширем смислу и реченице у ужем смислу. Речи. Синтагма. Падежни систем. Систем зависних реченица и главне врсте зависних реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини. 

ПРАВОПИС
Основни принципи правописа стандардног српског језика. Правописи, правописни приручници и начин њихове употребе. Писање великог и малог почетног слова. Правописна решења у вези са гласовним алтернацијама. Састављено, растављено и полусложеничко писање речи. Правописни и интерпункцијски знаци. Растављање речи на крају реда. Принципи скраћивања речи и врсте скраћеница. Писање скраћеница и позајмљеница у српском језику.

ЛИТЕРАТУРА
Уџбеници који се користе у средњој школи: 

  • Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика, уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1992. и остала издања; 
  • Р. Бугарски, Увод у општу лингвистику; 
  • М. Дешић, Правопис српског језика (школско издање), Клет, Београд 2015.

Област: српска књижевност

КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА
Основне информације о развоју, врстама, тематици и особеностима књижевности старог века. Еп о Гилгамешу; Хомер – Илијада (VI певање); Софокле – Антигона; Библија.

СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ
Почеци словенске писмености, значај рада Ћирила и Методија и њихових ученика; најстарија словенска писма, старословенски језик и рецензије старословенског језика; главне врсте средњовековне књижевности; Св. Сава – Житије св. Симеона (одломак Болест и смрт св Симеона); Теодосије – Житије св. Саве (одломак); Јефимија – Похвала кнезу Лазару; Деспот Стефан Лазаревић – Слово љубве; Константин Филозоф – из Житија деспота Стефана Лазаревића ( о смрти Краљевића Марка, о бици на Косову).

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ
Појам, настанак, врсте, одлике народне књижевности; лирска, епска и лирско-епска поезија, проза. Српска дјевојка; Кнежева вечера; Марко пије уз рамазан вино; Диоба Јакшића; Ропство Јанковић Стојана; Бој на Мишару; Сунце се девојком жени; Бановић Страхиња; Хасанагиница; Девојка бржа од коња; Златна јабука и девет пауница.

ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас (појмови, особености, значај). Франческо Петрарка – Канцонијер (избор сонета); Данте Алигијери –Божанствена комедија (одломак из Пакла, певање V: Паоло и Франческа); Ђовани Бокачо – Декамерон (дан пети, прича девета: Федериго и мона Ђована); Вилијем Шекспир – Ромео и Јулија, Хамлет; Мигел де Сервантес - Дон Кихот (одломак); Марин Држић – Новела од Станца (одломак), Дундо Мароје (одломак).

БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ
Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас. Молијер – Тврдица; Иван Гундулић – Осман (одломак: I и VIII певање).

ПРОСВЕТИТЕЉСТВО
Књижевност епохе просветитеља. Између средњовековних и модерних појава у књижевности, барокне тенденције: Гаврило Стефановић Венцловић; Захарије Орфелин; Доситеј Обрадовић – Писмо Харалампију, Живот и прикљученија (I део); Јован Стерија Поповић – Тврдица.

РОМАНТИЗАМ
Романтизам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници). Поетика романтизма, однос према традицији и просветитељству, одлике стила, жанрова и мотивско-тематских тенденција, развој лирике, драме трагедије и мешовитих облика. Виктор Иго – "Предговор Кромвелу"; Џорџ Гордон Бајрон – Чајлд Харолд; Александар Сергејевич Пушкин - Цигани, Евгеније Оњегин (одломци); Шандор Петефи – Слобода света; Хајнрих Хајне – Лорелај; Вук Стефановић Караџић: реформатор језика и правописа (из Предговора Српском рјечнику); лексикограф (Српски рјечник); сакупљач народних умотворина (О подјели и постању народних пјесама); књижевни историчар и полемичар (Критика на роман Љубомир у Јелисијуму); писац – историчар, биограф (Житије ХајдукВељка Петровића); Петар Петровић Његош - Горски вијенац; Бранко Радичевић – Ђачки растанак, Кад млидијах умрети; Ђура Јакшић - Орао, Вече, Поноћ, Јелисавета кнегиња црногорска (одломак); Јован Јовановић Змај – Ђулићи, Ђулићи увеоци, Јутутунска народна химна; Лаза Костић – Међу јавом и мед сном, Santa Maria della Salute; Иван Мажуранић – Смрт Смаил-аге Ченгића; Франце Прешерн – Сонетни венац.

РЕАЛИЗАМ
Реализам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници). Поетика реализма: однос према стварности, ослонац на позитивистичку слику света, доминација прозе, обележје књижевног лика и реалистичког стила. Реализам у Европи – поетика реализма (Балзак – Предговор Људској комедији). Поетика реализма у српској књижевности (Светозар Марковић - Певање и мишљење). Оноре де Балзак – Чича Горио; Николај Васиљевич Гогољ – Ревизор; Ги де Мопасан – Два пријатеља; Лав Николајевич Толстој – Рат и мир, или Ана Карењина; Јаков Игњатовић - Вечити младожења; Милован Глишић – Глава шећера; Лаза Лазаревић – Ветар; Радоје Домановић – Данга, Вођа; Стеван Сремац – Зона Замфирова; Бранислав Нушић – Народни посланик; Иво Андрић – Мост на Жепи; Драгослав Михаиловић – Кад су цветале тикве; Симо Матавуљ – Поварета, Бакоња фра-Брне (одломак); Војислав Илић – Сиво, суморно небо, Јутро на Хисару, Запуштени источник.

МОДЕРНА
Модерна у европској и српској књижевности. Шарл Бодлер – Везе, Албатрос; Артур Рембо – Офелија; Стефан Маларме – Лабуд; Антон Павлович Чехов – Ујка Вања; Богдан Поповић – Антологија новије српске лирике (Предговор); Алекса Шантић – Моја отаџбина, Претпразничко вече, Вече на шкољу; Јован Дучић – Залазак сунца, Сунцокрети, Јабланови; Милан Ракић – Јасика, Искрена песма, Долап, Наслеђе; Владислав Петковић Дис – Тамница, Можда спава, Нирвана; Сима Пандуровић – Светковина, Родна груда; Антун Густав Матош – Јесење вече, Notturno; Бoрисав Станковић – У ноћи, Коштана, Нечиста крв; Јован Скерлић – О Коштани; Петар Кочић – Мрачајски прото, Јазавац пред судом; Иван Цанкар – Краљ Бетајнове.

МЕЂУРАТНА И РАТНА КЊИЖЕВНОСТ
Европска књижевност у првим деценијама ХХ века (појам, особености и значај). Књижевни покрети и струје у југословенским књижевностима између два рата. Ратна књижевност. Владимир Мајаковски – Облак у панталонама; Федерико Гарсија Лорка – Романса месечарка; Рабиндрант Тагоре – Градинар; Франц Кафка – Процес; Ернест Хемингвеј – Старац и море; Вилијем Фокнер – Бука и бес; Семјуел Бекет – Чекајући Годоа; Милутин Бојић – Плава гробница; Милош Црњански – Суматра, Стражилово, Сеобе I део; Момчило Настасијевић – Туга у камену; Тин Ујевић – Свакидашња једиковка, Колајна (избор); Коста Рацин – Берачи дувана; Растко Петровић – Људи говоре; Исидора Секулић – Госпа Нола, Кроника паланачког гробља; Мирослав Крлежа – Господа Глембајеви; Добриша Цесарић – Облак, Повратак; Оскар Давичо – Хана (избор); Иван Горан Ковачић – Јама; Десанка Максимовић – Тражим помиловање (избор); Васко Попа – Каленић, Манасија; Бранко Миљковић – Ватра и ништа; Бранко Ћопић – Башта сљезове боје; Владан Десница – Прољећа Ивана Галеба.

САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ
Битна обележја и најзначајнији представници европске и српске књижевности. Албер Ками – Странац; Л. Борхес – Чекање; Стеван Раичковић – Септембар, Камена успаванка; Миодраг Павловић – Научите пјесан, Реквијем; Весна Парун – Ти која имаш невиније руке; Блаже Конески – Везилка; Иво Андрић – Проклета авлија, Ех понто, На Дрини ћуприја, Мост на Жепи; Меша Селимовић – Дервиш и смрт; Михајло Лалић – Лелејска гора; Добрица Ћосић – Корени, Време смрти; Александар Тишма – Употреба човека; Данило Киш – Енциклопедија мртвих; Душан Ковачевић – Балкански шпијун; Милорад Павић – Хазарски речник; избор књижевних критика и есеја (Исидора Секулић, Петар Џаџић, М. Павловић, Никола Милошевић, Света Лукић).

Област: књижевнотеоријски појмови

Систематизовање основних књижевних појмова. Лирско, епско и драмско стваралаштво. Народна књижевност. Народна поезија; лирске (женске) и епске (јуначке) песме. Врсте народне лирске поезије. Лирско-епска песма (балада). Епска поезија; епска песма, еп; тематски кругови епске поезије; епски јунак. Лирска поезија као књижевни род и њене особености. Лирска песма; композициона структура лирске песме; песничка слика. Песнички језик: сликовитост (конкретност), емоционалност, симболичност, преображај значења, ритмичност, хармоничност. Версификација и систем версификације: трохеј, јамб, дактил. Стих: метрички (хексаметар, десетерац, осмерац, једанаестерац, дванаестерац) и слободни стих, строфа, рима. Лирске врсте: сонет, сонетни венац, песме у прози, лирско-епске врсте (балада, романса, поема). Модерна лирска песма и њена структура. Стварање могућности посредовања језика између свести и збиље. Асоцијативно повезивање разнородних појмова. Сугерисање, подстицање и упућивање. Читаочева рецепција. Јединство звукова, ритмова, значења и смисла. Еп (проза). Наративно. Једноставнији облици епске прозе: мит, предање, бајка, прича. Житије (животопис, биографија), похвала, слово. Сложени облици наратива: приповетка, новела, роман. Облици уметничког изражавања: причање (нарација); описивање (дескрипција); дијалог; монолог; унутрашњи монолог; доживљени говор; пишчев коментар; казивање у првом, другом и трећем лицу. Структурни чиниоци: објективно и субјективно приповедање; фиктивни приповедач; померање приповедачког гледишта; свезнајући приповедач; ток свести; уметничко време; уметнички простор. Типови романа: роман лика, простора, степенасти, прстенасти, паралелни; роман тока свести, роман - есеј, дефабулизирани роман. Типови приповетке: реалистичка приповетка. Други облици наративе: есеј, путопис, књижевна критика. Драма. Драмска поезија (одлике, подела). Трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи. Античка трагедија. Ренесансна комедија, фарса. Драма и позориште. Драмски јунак. Модерна драма (психолошка, симболистичка, импресионистичка); драмска ситуација; сценски језик (визуелни и акустички сценски знаци); антидрама; антијунак. Позориште: режија, глумац, глума, лектор, сценограф, публика. Радио; телевизија; филм. Периоди у развоју књижевности: античка књижевност; хуманизам и ренесанса; барок; класицизам; просвећеност; романтизам; реализам; модерна; међуратна и ратна књижевност; савремена књижевност. Стилске одлике: романтично, реалистично, хумористично, сатирично, гротескно. Средства књижевноуметничког изражавања (стилске фигуре): метафора, метонимија, синегдоха, парадокс, алузија, апострофа, реторско питање, инверзија, елипса, асиндет, полисиндет, анафора, епифора, симплоха, ономатопеја, алитерација, асонанца, епитет, поређење, персонификација, хипербола, градација, антитеза, симбол, алегорија, иронија, сарказам.

ЛИТЕРАТУРА
Уџбеници и приручници који се користе у гимназијама и средњим школама:

  • Љиљана Николић, Босиљка Милић, Читанка са књижевнотеоријским појмовима (I IV), ЗУНС, Београд, 2006 (разна издања).
  • Јован Деретић, Марија Митровић, Злата Бојовић, Историја српске књижевности, ЗУНС, Београд, 2004.
  • Приручници разних аутора (Књижевност и српски језик, Књижевност, Лектира и слично)

Формат и трајање пријемног испита

Пријемни испит састоји се од теста за проверу знања из српског језика и теста из књижевности у укупном трајању од 120 минута (сваки по 60 минута). Максимални број поена је 60.

 

Тестови у електронском облику

Овај одељак садржи списак тестова које је могуће одрадити у електронском облику и одмах видети резултате:

Остали тестови су доступни као прилози у PDF формату (тест+кључ).

 

Презентација студијског програма

Да бисте видели овај садржај, морате омогућити колачиће друштвених мрежа и екстерних сервиса (YouTube)

 

Више информација