О студијском програму

Упиши Историју! Доживи прошлост! 

Уколико сте у детињству слушали од родитеља, деке или баке о славној прошлости нашег народа или сте провели сате гледајући занимљиве емисије на каналу History или на другим каналима, Јутјубу и слично, онда је историја наука коју волите. Ако нешто волите, то је онда прави избор, јер живот без љубави нема смисла, а ми нудимо могућност да радите оно што волите и у томе нађете смисао. 

Која је наша мисија? 

Познато је да свако сагледавање будућности није могуће без познавања прошлости и наша мисија је да на стабилним основама прошлости корачамо ка будућности. Обично се каже да се историја понавља. Наша мисија је да предочимо јавности како да се не понове страшне ствари из наше колективне прошлости, јер оно што је искуство за човека – то је историја за човечанство. Последње искуство човечанства огледано у пандемији вируса корона то доказује, јер нам историја сведочи да је таквих догађаја било и у прошлости, куга у антици и средњем веку, епидемије тифуса и шпанске грознице – све су те пошасти имале исте карактеристике, утицале су на људе, историчари су бележили какве су мере спровођене и какве су биле последице тих катастрофа. На основу тог искуства које су бележили историчари, могуће је претпоставити будућност и спасити животе искуством из прошлих времена. 

Колико студије трају и шта садрже?  

Основне академске студије програма Историја, кроз четири године трајања, односно 240 ЕСПБ кредита, одговорају на сва питања о пореклу и историји човечанства, односно места нашег народа и националне историје у свету. Према томе, и предмети се деле на опште предмете, односно оне на којима се обрађују тековине европске и светске цивилизације, и на националне, у оквиру којих се обрађује историја српског народа.

Да ли се на Историји само уче датуми и личности? 

Историју не чине историјски подаци, већ способност сагледавања целокупног процеса развоја људског друштва или одређеног народа. На крају процеса студирања јасно ћеш знати ко си и моћи ћеш да откријеш ко су били твоји преци. 

Где све раде наши бивши студенти? 

Осим рада у школи, диплома ОАС Историје нуди ти запошљавање у музијима, архивима, културним центрима, на историјским институтима и другим институцијама. Сем посла, овај ниво студија нуди могућност за наставак школовања и уписивање мастер студија. У последње време креативна гејминг индустрија постаје све привлачнија грана за историчаре. Велики број наших некадашњих студената пише сценарије за видео-игре са историјском тематиком. 

Шта је наш и ваш циљ? 

Историја се са нама неће свести, као што је то са другим факултетима случај, на просту интерпретацију података, нама је циљ да ти уз нашу помоћ доживиш прошлост и помогнеш у томе да је и други доживе на основу знања стеченог код нас. 

Колико нас има? Колико смо јефтинији и повољнији од других? 

Департман за историју ове године уписује укупно 50 студената, од којих је чак 30 на буџету, док је само 20 самофинансирајућих студената.

  • И то није све, наша школарина од 78.000 динара је најнижа школарина за студије Историје у Србији!
  • Наша школарина је најнижа од свих факултета у Нишу!
  • Једино код нас постоји флексибилан начин плаћања школарине на 10 месечних рата!

Када смо и колико ту за вас? 

Увек смо ту за своје студенте да им пружимо најбоља знања, сваку помоћ и подршку, да студирамо док ви студирате!За све додатне информације можете нам писати на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

 

Пријемни испит

Литература за припрему пријемног испита

Програм за полагање пријемног испита сачињен је на основу програма предмета Историја за ученике гимназије од I (првог) до IV (четвртог) разреда. Списак уџбеника:

  1. Душко Лопандић, Ратомир Миликић, Мања Милинковић, Историја: уџбеник са одабраним историјским изворима за први разред гимназије, Београд 2020: Нови Логос
  2. Радивој Радић, Весна Рашковић, Историја: уџбеник са одабраним историјским изворима за други разред гимназије оптег типа и друштвено језичког смера, Београд 2020: Фреска
  3. Сузана Рајић, Данко Леовац, Историја: уџбеник са одабраним историјским изворима за трећи разред гимназије оптег типа и друштвено језичког смера, Београд 2021: Фреска
  4. Ђорђе Ђурић, Момчило Павловић, Историја за трећи разред гимназије природно математичког смера и четврти разред оптег и друштвено језичког смера, Београд 2020: Завод за уџбенике

Садржај програма тестирања

Програм за полагање пријемног испита сачињен је на основу програма предмета Историја за ученике гимназије од I (првог) до IV (четвртог) разреда.

ИСТОРИЈА СТАРОГ ВЕКА
Праисторија. Појам. Палеолит. Неолит. Метално доба. Најзначајнија културна налазишта. Бутмир. Винча. Праисторијска уметност. Сумерска држава. Месопотамија. Египатска Царства. Микена. Троја. Спарта. Атина. Македонија. Оснивање Рима. Република. Принципат. Доминат. Подела империје. Пропаст Западног дела царства. Византија до Јустинијана.

ОПШТА ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Јустинијан и његово доба. Јустинијанова кодификација римског права. Освајања и обнова римске дежаве. Картагински и равенски егзархат. Ираклије Велики. Авари. Словени. Арапи. Стварање бугарске државе. Грчка ватра. Иконоклазам и иконоборство. Велика сеоба народа. Готи - Визиготи, Остроготи, Лангобарди. Германи и Франци. Француска до Каролинга. Пипин Мали, Карло Велики. Стварање европских држава у 9. веку. Немачко Свето римско царство. Стварање мађарске државе. Енглеска до доласка Нормана. Виљем Освајач. Енглеско друштвено уређење. Римска црква. Крсташки ратови. Јеретички покрети. Арапска цивилизација. Ислам. Ширење. Калифати. Немачке династије. Формирање Кијевске државе. Односи са Византијом. Продор Турака и њихова освајања на Балкану. Друштвено
уређење средњовековне Европе.

ОПШТА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА И САВРЕМЕНО ДОБА
Појава капиталистичке производње. Мануфактура. Географска открића. Колумбо. Магелан и Васко да Гама. Процват хуманизма и Ренесанса. Проналазак штампе. Реформација. Мартин Лутер. Утопија. Турска освајања у Европи. Мохачка битка. Мехмед паша Соколовић. Изградња апсолутистичких монархија. Петар Велики. Просвећени апсолутизам. Катарина Велика. Јосиф Први. Марија Терезија. Рат Америке за независност. Џорџ Вашингтон. Амерички устав. Француска буржоаска револуција. Наполеон и његови ратови. Слом Наполеонове Француске. Бечки конгрес. Револуција 1848. године. Маркс и
Енгелс. Интернационале. Империјализам. Француско-пруски рат и Париска комуна. Берлински конгрес. Балкански ратови. Први светски рат. Октобарска револуција. Појава фашизма. Велика светска криза. Хитлеров долазак на власт. Шпански грађански рат. Припреме за рат. Почетак Другог светског рата. Ратне операције 1939-1945. године. Слом Немачке и атомске бомбе на Јапан. Крај рата. Умножавање социјалистичких револуција. Борба поробљених народа за ослобођење. Покрет несврстаних. Културни и друштвени напредак. Освајање свемира.

ИСТОРИЈА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Досељавање Словена на Балкан. Срби и Хрвати. Односи према староседеоцима и суседима. Карантанија. Људевит Посавски. Хрватска у време народних владара. Потпадање под власт Угарске 1102. године.
Покрштавање Срба. Успон Зете под Михаилом и Бодином. Ћирило и Методије. Климент и Наум. Богумилски покрет на Балкану. Самуилова држава у Македонији. Долазак на власт Стефана Немање. Свети Сава. Самосталност српске цркве. Хиландар. Стефан Првовенчани. Наследници: Радослав, Владислав и Урош Први. Драгутин и Милутин. Милутинова ширења према Византији. Симонида. Стефан Дечански. Ратови са Бугарима. Душан - млади краљ. Душаново преузимање власти. Проглашење за цара. Душанов Законик. Смрт. Цар Урош. Распад државе. Појава обласних господара. Краљ Вукашин. Маричка битка. Кнез Лазар. Турски продори. Косовска битка. Лазаревићи и Бранковићи. Краљ Твртко. Турска освајања Србије, Босне, Херцеговине и пад Зете.

ИСТОРИЈА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ. НОВИ ВЕК.
Србија под Турцима. Српска црква. Народни покрети. Хајдуци и ускоци. Сеоба Срба Карловачки и Пожаревачки мир. Први српски устанак. Карађорђе. Правитељствујушчи Совјет. Битке код Мишара, Иванкова, на Чегру. Стеван Синђелић. Крај устанка. Други српски устанак. Хаџи-Проданова буна. Смрт Карађорђа. Хатишерифи 1830. и 1833. године. Милош Обреновић. Начертаније. Рат против Турске у српским земљама 1876-1878. Одлуке Сан-стефанског и Берлинског конгреса. Србија и Црна Гора независне државе. Петар Петровић Његош. Окупација Босне и Херцеговине. Борба против Аустрије и Мађарске. Илинденски устанак. Промене на српском престолу. Карађорђевићи. Царински рат. Балкански ратови и ослобођење од Турака. Сарајевски атентат. Почетак Првог светског рата. Србија у рату 1914. године. Слом Србије и Црне Горе 1915. Повлачење преко Албаније. Солунски фронт. Топлички устанак. Пробој солунског фронта. Завршне операције за ослобођење. Крај рата.

ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД 1918. ГОДИНЕ
Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Видовдански устав. Оснивање Комунистичке Партије Југославије. Раднички покрет. Закон о заштити државе. Забрана рада КПЈ. Диктатура Краља Александра и проглас Краљевине Југославије. Бановине. Краљев апсолутизам до 1934. године. Намесништво. Влада Милана Стојадиновића. Споразум Цветковић-Мачек и стварање Бановине Хрватске. Оснивање политичких опозиционих партија. Оријентација спољне политике на Немачку и Италију. Приступање Југославије Тројном пакту. Догађаји од 27. марта. Напад Немачке на Југославију 6. Априла 1941. године. Подела Југославије. Терор окупатора и оснивање логора. Независна држава Хрватска. КПЈ и припреме за устанак. Почетак устанка у југословенским земљама. Борба за ослобођење и револуција 1941-1945. године. Оснивање АВНОЈ-а. Заседање у Јајцу. Партизани и четници. Усташе. Борбе за коначно ослобођење Југославије. Крај рата. Победа социјалистичке револуције. Спровођење избора за Уставотворну скупштину. Проглашење Републике. Сукоб са Информбироом. Самоуправљање. Уставне промене 1963. године. Промене у Уставу 1974. године. Закон о удруженом раду. Приватизација. Разбијање Југославије од 1990. године.

Формат и трајање пријемног испита

Полаже се тест знања из историје. Полагање је у писаној форми и траје 120 минута. Максималан број поена је 60.

 

Више информација