Најчешће постављана питања

АКАДЕМСКЕ И СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ – Академске студије оспособљавају студенте за примену научних, стручних и уметничких достигнућа, а струковне за примену знања и вештина у оквиру радних  процеса. На свим факултетима Универзитета у Нишу изводе се сви нивои академских студија, а Медицински, Електронски и Факултет спорта и физичког васпитања изводе и неке нивое струковних студија.

АКРЕДИТАЦИЈА – Неопходан услов за извођење и постизање квалитета наставе јесте сертификовање високошколских установа и студијских програма од стране националног акредитационог тела (Комисије за акредитацију и проверу квалитета – КАПК), које обезбеђује усаглашавање вредновања студијских програма на различитим универзитетима.

БОДОВИ (ЕСПБ) / КРЕДИТИ (ECTS) – Европски систем преноса бодова (ЕСПБ) представља јединствени начин вредновања уложеног рада студента у стицање знања предвиђених, како студијским  програмима, тако и сваким предметом у оквиру тих програма понаособ. Они нису оцене, нити их замењују. Они су нека врста заједничке „валуте" у јединственом образовном простору. Бодовима се вреднује укупно оптерећење студената, које се састоји од похађања предавања и вежби, консултација, припрема за наставу, семинарских радова, пројеката, мастер рада и сличног, где један бод вреди око 25 сати до 30 сати уложеног рада. Укупан број бодова износи 30 у једном семестру, односно 60 бодова у једној години студија.

БОЛОЊСКИ ПРОЦЕС И БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА – Последњих десетак година, високо школство у Европи пролази кроз велике промене, у које је укључено 5600 високошколских институција са око 16 милиона студената. Иницијални документ који је покренуо овај „тектонски поремећај" и дефинисао циљеве трансформације широм Европе зове се Болоњска декларација. Она, заједно са документима који су настали кроз процес њене имплементације и реформе система високог образовања, чини болоњски процес. Болоњска декларација потписана је 1999. године од стране министара просвете неколико европских земаља. До данас је Болоњску декларацију потписало 45 земаља Европе. Основни циљ Болоњског процеса је да успостави јединствену европску зону високог образовања, која је предуслов за препознавање образовних профила и наставних садржаја широм Европе, али и позиционирање националних образовних институција и изражавање националних специфичности сваке земље. На тај начин се тежи стварању флексибилнијег и ефикаснијег образовног система, конкурентног на тржишту знања и усмереног на пружање што квалитетније услуге студентима.

Србија се, стављањем потписа на Болоњску декларацију, 18. септембра 2003. године, обавезала на њену имплементацију у свој систем. Најзначајнији акт те имплементације је доношење Закона о високом образовању из 2005. године.

ВЕЖБЕ – Облик наставе који изводе асистенти и сарадници у настави. Требало би да буду увежбавање оног градива које се научи на предавањима, и усмерене су на примену стеченог теоријског знања.

ДОДАТАК ДИПЛОМИ (SUPPLEMENT) – Званични документ који студент, поред дипломе, добија по завршетку студија. Овај стандардизовани документ садржи опис природе, нивоа, садржаја и статуса студија на које се диплома односи. Додатак дипломи представља веома важан документ са аспекта мобилности студената, јер поред звања наведеног у дипломи даје и комплетан преглед садржаја савладаног студијског програма.

ИСПИТ – На испит може изаћи студент који је испунио све предвиђене предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе. Испити могу бити теоријски и практични, а полажу се усменим или писаним путем. Постоји шест редовних испитних рокова у току школске године: јануарски, априлски, јунски, јулски, септембарски и октобарски. Исти испит студент може полагати највише три пута у току једне школске године.

ИСПИТНА ПИТАЊА – Питања која вам могу бити постављена на испиту, а која је припремио професор. Учите према њима! На испиту извлачите картице на којима су та испитна питања. Већина професора их користи!

КОЛОКВИЈУМ – Слично као контролни тест. Нека врста провере знања пред прави испит. Може да буде ослобађајући, да део градива који сте положили на њему не полажете на испиту, што зависи од студијског програма.

КОНСУЛТАЦИЈЕ – Облик наставе који пружа могућност студентима да разјасне све недоумице које се тичу градива. Консултације држе наставници и сарадници у терминима унапред одређеним за тај облик наставе. На консултацијама се може поставити конкретно питање, распитати се о додатној литератури, могу се добити корисне информације везане за рад који студент пише или се може погледати колоквијум у случају да студент није задовољан оценом. Добра ствар везана за консултације је то што ће професори ценити твој додатни ангажман и упамтиће те као вредног и посвећеног студента.

МИРОВАЊЕ – Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза у случају: теже болести, упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења или дослужења војног рока, неге властитог детета до годину дана живота, одржавања трудноће и других случајева предвиђених општим актом. Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року.

МОБИЛНОСТ – Међууниверзитетска покретљивост студената, наставника, сарадника и истраживача у земљи и иностранству, без обзира на то да ли се ради о само једном делу студија (семестар) или о наставку студија (на нови ниво студија). Може се рећи да је већина мера које доноси Болоњски процес усмерена управо на омогућавање мобилности студената и наставника.

ОБАВЕЗНИ И ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ – У сваком студијском програму одређени су обавезни предмети, које студент мора да савлада током студија. Поред њих, студијски програм предвиђа и изборне предмете које студент може да изабере према својим склоностима. Изборни предмети морају чинити најмање 20% укупног броја ЕСПБ на студијским програмима основних студија и 30% на студијским програмима мастер студија.

ОВЕРА СЕМЕСТРА – Потврда од стране надлежне службе на факултету да сте испунили све обавезе у претходном семестру.

ОЦЕНЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ – Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, студент може да оствари највише 100 поена. Предиспитне обавезе учествују у укупном збиру са најмање 30, а највише 70 поена. Успех на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан).

ПОТПИСИ – Да бисте оверили семестар, потребно је да у индекс сакупите потписе свих предавача, којима они потврђују да сте редовно присуствовали њихо вим предавањима и вежбама.

ПРИГОВОР НА ОЦЕНУ (ПОНИШТАВАЊЕ ИСПИТА) – У случају нарушавања његових законских права у вези са испитом, студент може поднети жалбу у складу са Статутом. Студент има право да поднесе приговор на добијену оцену у року од 36 часова од добијања оцене уколико сматра да испит није спроведен у складу са Законом и Статутом. Након 24 часа од подношења приговора, надлежни орган доноси одлуку. Уколико се приговор усвоји, студент у року од три дана поново полаже испит.

ПРИЈАВА ИСПИТА – Сваки испит који студент има намеру да полаже, мора се прво пријавити на посебном обрасцу факултета. Од рока у коме полажете, статуса и факултета на коме сте, зависи да ли ћете пријаву испита платити.

СЕМЕСТАР – Нешто као полугодиште у средњој школи. Школска година траје 12 месеци и има 42 недеље (30 наставних и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите), распоређене у два семестра, зимски и летњи.

СТАТУС СТУДЕНТА – Студент може бити у статусу који подразумева финансирање из буџета Републике или у статусу самофинансирајућег студента. На почетку школске године, студент се опредељује за одређени број предмета који носе најмање 37 ЕСПБ бодова (за самофинансирајуће студије), односно 60 бодова (за студије из буџета). Самофинансирајући студент који оствари 60 ЕСПБ бодова из текуће године, може у наредној да пређе у буџетски статус, уколико се рангира у оквиру укупног броја буџетских студената. Статус студента престаје: исписивањем са студија, завршетком студија, неуписивањем школске године, незавршавањем студија у двоструко дужем року него што је предвиђено или искључивањем са студија.

СТЕПЕН СТУДИЈА: ПРВИ, ДРУГИ, ТРЕЋИ – Студије првог степена су основне струковне и основне академске студије. Студије другог степена су специјалистичке струковне, мастер академске и специјалистичке академске, док су студије трећег степена докторске академске студије. Тростепени студијски програми на свим универзитетима омогућују компатибилност студија и мобилност студената. Након завршеног првог степена студија у трајању од три године, студент стиче академско звање bachelor, а након завршених основних студија у трајању од четири године звање дипломирани. Завршене студије првог степена студенту омогућују да се запосли или да настави даље студије. Наставак студија је могућ и након неког времена проведеног на пракси. Други степен студија представљају мастер студије у трајању од једне године, после завршеног четворогодишњег студијског програма, односно две године, после завршеног трогодишњег студијског програма. Докторске студије трају три године и носе 180 ЕСПБ

ТРАЈАЊЕ СТУДИЈА – Сваки предмет у оквиру студијског програма носи одговарајући број бодова, чијим се збиром означава укупан број ЕСПБ у току студија. Збир од најмање 60 ЕСПБ бодова одговара просечном ангажовању студента у току једне школске године, под којим се подразумевају све активности повезане са наставом, самосталним учењем, колоквијумима, испитима и сл. Основне академске студије имају 180 или 240 бодова. Мастер академске студије имају 60 или 120 ЕСПБ, у зависности од обима основних академских студија. Потребно је остварити најмање 360 ЕСПБ бодова на основним и мастер студијама заједно.

УПИС СТУДИЈА – Кандидат који има средњошколско образовање и конкурише за упис на прву годину основних студија полаже пријемни испит, односно испит за проверу знања, у складу Правилником о пријемном испиту Филозофског факултета. Редослед кандидата утврђује се на основу општег успеха постигнутог током средњошколског образовања и резултата постигнутих на пријемном испиту.

УСЛОВ – Минималан број испита (укупан број ЕСПБ) које студент мора да има у тренутку уписа у следећу академску годину. Остале испите може пренети у следећу годину.