О студијском програму

Привлачи вас извештавање о дневно-политичким темама и занимљивим људима и догађајима? Желите да испратите политичке, економске, друштвене или спортске догађаје из првог реда? Занима вас како се праве вести и како се осмишљавају наслови? Видите себе пред камерама, у самом центру дешавања? Студије Новинарства су прави избор за вас! На овом смеру научићете како се праве тачне, проверене вести, која је улога новинских агенција и како функционишу савремени радио и телевизија. Сазнаћете како су савремене технологије и интернет променили традиционалне медије, те како се проверава истинитост вести са друштвених мрежа. Овладаћете основама фотографије, као и процесима истраживачког новинарства и онлајн-новинарства. На студијама Новинарства стичете способности и вештине које су неопходне за бављење новинарском професијом – да уочите догађај од јавног интереса, разумете га и објективно о њему извештавате. 

О нама 

Основне академске студије Новинарства трају четири године, а наш главни циљ је да за то време оспособимо студенте за професионално бављење новинарством. 

Стручна пракса 

Наши студенти већ у току студија стичу професионално искуство. Студентски дневни лист (СДЛ), онлајн-медиј који уређују сами студенти, а чији је оснивач Филозофски факултет у Нишу – први је корак ка професионалном обављању новинарског посла. Своје прве текстове можете објавити у пријатељској атмосфери редакције СДЛ-а, уз подршку старијих колега. Телевизијски студио ја права прилика да станете пред камере. Ту ћете се упознати са радом у електронским медијима и имаћете прилику да прођете кроз комплетан процес стварања телевизијске емисије – претпродукцију  (припрему), продукцију (снимање и рад на терену) и постпродукцију (монтажу). Департман сарађује са водећим локалним медијима, па наши студенти одлазе у редакције, имају прилику да раде у ТВ кућама, где се упознају са начином на који медији функционишу и излазе на прве терене. Поред тога, сарађујемо и са фестивалима, у оквиру којих се можете опробати као водитељи програма. 

Професори, заједница 

Наставу организујемо у малим групама како бисмо се што квалитетније посветили свакоме од вас. Професори и сарадници охрабрују вас да од првог дана постављате питања и изражавате своје ставове. 

Могућности за запослење 

Након завршеног Факултета можете радити као новинар у штампаним и електронским медијима, или у специјализованим гласима. Такође, можете се запослити у новинској агенцији, а можете се бавити и пословима аудио-монтаже и видео-монтаже. 

Наставак школовања 

Уколико желите да наставите школовање, наш департман нуди и могућност за постдипломске студије. Студентима су на располагању мастер академске студије Комуникологије и програм докторских академских студија Медији и друштво. 

  • Основне студије Новинарства сваке године уписује 50 студената, при чему се 25 финансира из буџета, а 25 их је самофинансирајућих.
  • Полаже се тест знања из српског језика и правописа. Кандидати се рангирају на основу успеха кандидата у средњој школи и резултата тесту – успех из средње школе носи највише 40 поена, а успех на тесту највише 60 поена.
  • Цена школарине износи 78.000 динара годишње. Постоји могућност плаћања на 10 једнаких месечних рата.

 Истражи истину – упиши студије Новинарства!

 

Пријемни испит

Литература за припрему пријемног испита

Уџбеници који се користе у основној и средњој школи, на пример:

  1. Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Савремени српски језик, Уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд 1992. и остала издања;
  2. Р. Бугарски, Увод у општу лингвистику, Правопис српског књижевног језика (школско издање)

Садржај програма тестирања

Српски језик

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ
Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација. Еволуција језика (развој језика, настанак и развој писма). Језик, култура и друштво. Типови језика (језици у свету, језичка сродност, језички типови и језичке универзалије). Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације књижевног језика и правописа. Екавски и ијекавски изговор. Наречја српског језика. Дијалекатска основица српског књижевног језика.

ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ
Језик као систем знакова. Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Гласовни систем српског књижевног језика. Фонолошки систем српског књижевног језика. Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и грађењу речи. Прозодија. Акценатски систем српског књижевног језика. Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Грађење речи. Промењљиве и непроменљиве речи (именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи, прилози, везници, речце и узвици). Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Сложенице, полусложенице, правописна решења. Синтакса. Реченице у ширем смислу и реченице у ужем смислу. Речи. Синтагма. Падежни систем. Систем зависних реченица и главне врсте зависних реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини. Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије). Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија, полисемија и хомонимија; метафоричка и метонимијска значења. Стилска вредност лексема. Основни појмови о терминологији и терминима. Терминолошки речници. Основни појмови о фразеологији и фразеолошким јединицама. Граматике и речници српког језика и начин њихове употребе.

ПРАВОПИС
Основни принципи правописа српског књижевног језика. Правописи и правописни приручници и начин њихове употребе. Писање великог слова. Састављено и растављено писање речи. Правописна решења у вези са гласовним алтернацијама. Правописни и интерпункцијски знаци. Растављање речи на крају ред. Писање скраћеница и позајмљеница.

Формат и трајање пријемног испита

Полаже се тест знања из српског језика полаже се у писаној форми и ради се 120 минута, а максималан број поена је 60.

Пријемни испит се полаже према Програму српског језика и књижевности ("Службени гласник СР Србије" - "Просветни гласник", број 5/90, "Службени гласник Републике Србије" - "Просветни гласник" број 3/91 и "Службени гласник РС" - "Просветни гласник" 3/92).

 

Више информација