Садржај

 

О студијском програму

Студије Психологије: твој пут ка спознаји себе и других

Kроз које фазе пролази човек у развоју свог психичког живота? Како на свет гледа новорођено дете, а како адолесцент? Kако видимо боје? Који механизми стоје у основи учења, памћења и заборављања? Како осећамо? Шта је ментално здравље, а шта ментална болест? Како се оснажују капацитети или превазилазе потешкоће које људи имају у свом психолошком функционисању? Шта је то личност и... КО СМО МИ, У СТВАРИ?

Kако се праве и користе психолошки тестови? Шта је то IQ? Kако се спроводе психолошка истраживања? Kако се људи понашају у групи? Kако функционише невербална комуникација?

На сва ова, али и на многа друга питања (за која можда ниси ни знао/знала да желиш да их поставиш) – одговоре ћеш добити током студија Психологије.

Основне студије Психологије трају четири године и по њиховом завршетку стиче се звање дипломирани психолог. Током тог периода имаћеш прилику да једним делом усмераваш ток свог образовања бирајући изборне курсеве у складу са својим потребама и интересовањима. На тај начин већ на основим студијама почећеш да правиш лични професионални профил.

Нарочито би могао да ти се допадне практични део извођења наставе, почев од рада у посебном софтверу којим се обрађују подаци психолошких истраживања, па све до посета установама у којима раде психолози!

Своја интересовања додатно можеш развијати кроз ваннаставне активности, као члан удружења студената Психологије Филозофског факултета у Нишу – Клуба психолога или тако што ћеш учествовати у истраживањима, радионицама и семинарима у земљи и свету.

Наши наставници и сарадници су комуникативни и отворени су за разговоре и на теме које нису обухваћене курикулумом. Трудимо се да са својим студентима имамо непосредну комуникацију и да заједно радимо на томе да ти студије Психологије буду што вредније животно искуство.

Велики број наших наставника и сарадника мотивише студенте да се баве истраживачким радом и, кроз менторске пројекте, многи наши студенти стекли су занимљива искуства учешћа на домаћим и међународним научним конференцијама.

Департман за психологију има богату историју сарадње и размене са различитим сродним европским департманима и факултетима, па наши студенти имају прилику и да део свог студирања проведу у некој од земаља Европске уније.

Шта након завршених студија

Дипломираним психолозима се након студија отвара велики број могућности:

  • Ако је област која те занима клиничка психологија, можеш се бавити психодијагностичком проценом, осмишљавањем планова третмана, пружањем различитих видова психосоцијалне подршке појединцима или групама. Можда ћеш радити на клиници, у дому здравља, психијатријској болници...
  • Ако се одлучиш на даље усавршавање из области психотерапије, можеш се бавити и саветодавним радом или пак можеш радити као психотерапеут у свом кабинету (са каучем или без њега)... Клијенти са којима ћеш радити могу бити људи које се суочавају са тешкоћама у свом психолошком функционисању, они са развојним или животним кризама, али и они који само желе да раде на личном расту и развоју.
  • Наши студенти су све заинтересованији за профилисање у области организационе психологије. Психолог овог профила бави се питањима професионалне оријентације, одабира и развоја запослених, менаџмента и људских ресурса, а често и активностима у области маркетинга или истраживања тржишта.
  • Неки психолози се одлучују за научноистраживачки рад: планирају и изводе истраживања, прикупљају и обрађују податке, објашњавају добијене резултате изводећи релевантне закључке и објављују научне радове унапређујући теоријска и емпиријска знања из области.

Чекају те још и школе, вртићи, установе здравствене и социјалне заштите, маркетиншке агенције... и, уопште, огроман број могућности – јер је у савременом свету потреба за психолозима све већа, па су и установе и фирме које их запошљавају многобројне и веома разнолике.

Не заборави да нас запратиш на Инстаграму и Фејсбуку!

 

Пријемни испит

Литература за припрему пријемног испита

  • Милојевић Апостоловић, Б. и Јовановић, Н. (2020). Психологија – уџбеник за други разред гимназије. Београд: Нови логос.

Садржај програма тестирања

ПСИХОЛОГИЈА КАО НАУКА И ПРАКСА

  • Предмет и дисциплине психологије.
  • Психологија и друге науке, уметност и култура.
  • Методе и технике психолошких истраживања.
  • Употреба и злоупотреба психологије

ЛИЧНОСТ КАО ЈЕДИНСТВО ПСИХОЛОШКИХ ПРОЦЕСА, ОСОБИНА И СТАЊА

  • Личност
    • Појам и структура,темперамент, идентитет. Теорије личности.
  • Особине, процеси и стања 
    • Сазнајни аспект: пажња, опажање, учење, памћење и заборављање, мишљење, интелигенција.
    • Емоционални аспект: осећања.
    • Мотивациони аспект:потребе, вредности, ставови и интересовања.
    • Измењена стања свести.
  • Развој
    • Органске основе психичког живота.
    • Чиниоци развоја: наслеђе, лична активност и друштвени чиниоци.
    • Развој сазнајног, емоционалног и мотивационог аспекта личности.
    • Карактеристике адолесцентског периода у развоју личности.
  • Ментално здравље
    • Појам и значај.
    • Фрустрације и конфликти. Одбрамбени механизми.
    • Стрес и механизми превладавања.
    • Ментални поремећаји – појам, узроци, врсте и облици помоћи.
    • Психолошки проблеми адолесцената.
    • Превенција.

ОСОБА У СОЦИЈАЛНОЈ ИНТЕРАКЦИЈИ

  • Социјализација
    • Појам, функција и фактори.
    • Облици и врсте социјалног учења.
    • Социјалне вештине.
    • Социјални живот адолесцента.
    • Просоцијално и асоцијално понашање.
    • Појам, врсте насиља и фактори који доприносе насилном понашању. Карактеристике насилног понашања и особа које трпе насиље. Реаговање на насиље.
  • Комуникација
    • Вербална и невербална комуникација. Услови успешне комуникације. Социјална перцепција и грешке у опажању  особа.
    • Интерперсонални конфликти и њихово решавање.
    • Емпатија. Асертивност.
  • Друштвене групе
    • Појам и врсте. Динамика групе. Односи у групи. Конформизам.Одупирање групном притиску. Руковођење групом.
    • Стереотипи, предрасуде,  дискриминација.
    • Људи у маси.

Формат и трајање пријемног испита

Пријемни испит састоји се из следећих делова:

  1. Тест знања из психологије. Полагање је у писаној форми и траје 45 минута. Максималан број поена је 30.
  2. Тест опште информисаности. Полаже се у писаној форми и траје 45 минута. Од кандидата се тражи информисаност у различитим областима науке, уметности и културе. Максималан број поена је 30.

 

Презентација студијског програма

[[p class="warning"]]Да бисте видели овај садржај, морате омогућити колачиће друштвених мрежа и екстерних сервиса (YouTube)[[/p]] [[p]] [[/p]]

 

Више информација